25
15
30
35
55
50
40
20
60
145
125
70
100
150
65
МИРОСЛАВ МИКА АНТИЋ
(1932-1986)
Река би могла да буде
океан, ако се згрчи
толико има у себи
огромне, вечите воде.
Ал ако икада запне
и умори се док трчи
умреће без даљине,
умреће без слободе.
Умреће у њој ветар.
Умреће шуме и жита.
Умреће бокори сунца
што се уз обалу плету.
Зато не сме да стане
и зато вечито хита,
са уснама од воде,
најжеднија на свету!
УСНЕ
Усне једино зато постоје
да с неким поделиш нешто своје.
И да ти шапат шапатом врате.
Усне постоје да се позлате.
Усне су вулкан твог тела.
Усне су извор твојих река.
Усне су пупољак где се срела
пчела од ветра с пчелом од млека.
Усне постоје да се процвета
у ватромете неба и света.
Усне су да се у даху згусне
крилатост звезда и комета.
И никад ником немој их дати
ако не уме да ти их врати
топлије, мекше, млађе и слађе.
Јер усне само зато постоје
да осмех по твоме осмеху скроје.
