Дан жена

Дан жена је један од празника који се слави сваке године. 8. марта. Ученици Технолошке школе су пригодним радионицама обележили Дан жена, указујући на улогу жене у друштву, уметности и свакодневици.

Једна од радионица је одржана у просторијама НБ "Др Вићентије Ракић" у Параћину, а друга у просторијама Технолошке школе.

Жене нобеловци

До 2018. године, Нобелову награду добило је 853 мушкараца, 53 жене.

Од 58 Нобелових награда додељених женама:

2 је за економију

7 је за хемију

4 је за физику

16 је за књижевност

12 је за медицину

17 је за мир

Прва жена која је добила Нобелову награду била је Марија Кири, која је 1903. године добила Нобелову награду за физику, заједно са својим мужем, Пјером Киријем, и Анријем Бекерелом. Марија Кири је такође једина жена која је више пута освојила Нобелову награду; 1911. године добила је Нобелову награду за хемију. Кћерка Марије Кири, Ирена Жолио-Кири, добила је Нобелову награду за хемију 1935. године, што их чини јединим паром мајке и кћерке које су добиле Нобелову награду.

Година у којој је највише Нобелових награда додељено женама била је 2009. када је пет жена добило Нобелову награду у четири различите категорије.

Најмлађа добитница Нобелове награде, је Малала Јусуфзаи (са 17 година), а најстарија је Дорис Лесинг (88 година).

Награда за хемију

1911. — Марија Кири

1935. — Ирена Жолио-Кири

1964. — Дороти Кроуфут Хоџкин

2009. — Ада Јонат

2018. — Френсис Арнолд

2020. — Емануел Шарпентје

2020. — Џенифер Дудна

Награда за физику

1903. — Марија Кири

1963. — Марија Геперт-Мајер

2018. — Дона Стрикланд

2020. — Андреа Гез

Награда за медицину или физиологију

1947. — Герти Кори

1977. — Розалин Сасмен Јалоу

1983. — Барбара Маклинток

1986. — Рита Леви-Монталчини

1988. — Гертруда Елajон

1995. — Кристијана Нуслајн-Волхард

2004. — Линда Б. Бак

2008. — Франсоаз Бар-Синуси

2009. — Елизабет Блекберн

2009. — Керол Грајдер

2014. — Меј-Брит Мозер

2015. — Ту Јују

Награда за књижевност

1909. — Селма Лагерлеф

1926. — Грација Деледа

1928. — Сигрид Унсет

1938. — Перл Бак

1945. — Габријела Мистрал

1966. — Нели Закс

1991. — Надин Гордимер

1993. — Тони Морисон

1996. — Вислава Шимборска

2004. — Елфриде Јелинек

2007. — Дорис Лесинг

2009. — Херта Милер

2013. — Алис Манро

2015. — Светлана Алексијевич

2020. — Луиз Глик

Награда за мир

1905. — Берта фон Сутнер

1931. — Џејн Адамс

1946. — Емили Грин Болч

1976. — Бети Вилијамс

1976. — Мејрид Кориган Мегвајер‎

1979. — Мајка Тереза

1982. — Алва Мирдал

1991. — Аунг Сан Су Ћи

1992. — Ригоберта Менчу

1997. — Џоди Вилијамс

2003. — Ширин Ебади

2004. — Вангари Матаи

2009. — Елен Џонсон Сирлиф

2009. — Лејма Гбови

2009. — Тавакул Карман

2014. — Малала Јусуфзаи

2018. — Надија Мурад

Награда за економију

2009. — Елинор Остром

2019. — Естер Дуфло

Упркос својим изванредним открићима жене широм света заступљене су свега 30 процента у науци према подацима Уједињених нација. Научнице ретко добијају признања за своја достигнућа- само 3% Нобелових награда за науку икада је додељено женама. Иако жене данас чине половину радне снаге, стичу више факултетских диплома од мушкараца најзначајније родне разлике се ипак јављају у науци, али поред науке јављају се и у другим професијама.

Добитнице НИН-ове награде

НИН-ова награда је књижевна награда критике за најбољи роман

године, први пут је додељена 1954. године. Није додељена

једино 1959. године, због направљеног преседана ради

стимулисања квалитета. 2021. године је дошло до бојкота обе

награде јер је времененом дошло до тога да у жирију награде

нема књижевника и књижевних критичара.

Било је више мушких добитника награде, чак по мпм мишљењу и

више од 90% него женских. Укупно је било 68 добитника НИН-ове

награде од којих је само 6 жена и то:

- Дубравка Угрешић „Формирање романа ријеке“

- Светлана Велмар-Јанковић „Бездно“

- Гроздана Олујић „Гласови у ветру“

- Гордана Ћирјанић „Оно што одувек желиш“

- Ивана Димић „Арзамас“

- Милена Марковић „Деца“

Постоји и четворица мушкараца који су добили ову награду чак два пута, то су: Добрица Ћосић, Живојин Павловић, Драган Великић и Светислав Басара. За разлику од њих Оскар Давинчо је

добио НИН-ову награду три пута.

Мој осврт на истраживање:

Има доста кандидата за сваку категорију, како у књижевности, тако и у свим осталим активностима, али што се тиче добитника, женских има све мање и мање. Жене јесу неким делом дискриминисане тиме што се још од давнина сматрају слабијим полом, али оне јесу дуговечније и могу бити доста успешније од

појединих мушкараца.