То су напици чији су основни састојци вода и етанол.Добијају се алкохолним врењем сировина које садрже шећере и накнадним  третирањем добијене алкохолне течности. Вештачка алкохолна пића добиjају се мешањем етанола (рафинисани алкохол), воде и додaтака.Јака алкохолна пића : природне и вештачке ракије, жестока алкохолна пића и ликери. 

Технолошки поступак добијања ракије
- припрема сировина за врење;
- ферментација кљука, комине, пикеа или сировина пољопривредног порекла;
- дестилација;
- одлежавање;
- подешавање јачине;
- разливање у боце
Припрема сировине обухвата:
- прање воћа
- уклањање нејестивих делова (инспекцију)
- сецкање (уситњавање)
- дробљење
- гњечење и одвајање коштица (потпуно или
делимично). 
Дробљењем и гњечењем воћа (муљањем), добија се кљук. Припрема жита је компликованија и захтева ензимску хидролизу скроба до ферментишућих шећера. Ферментација – у затвореним судовима, 2-3 недељепри 15-25 степени
Дестилација= “печење” ракије - издвајањесастојака из течне смеше процесом испаравања , a затим кондензовања.
Дестилат највећим делом чине вода и алкохол, али
прелазе и:
• ароматичне супстанце
• естри
• етри
• виши алкохоли
• испарљиве киселине и др. супстанце.

Дестилација треба да се одвија полако и да траје 2-3сата (4-5 сати). На самом почетку дестилације: 45-60% (запремински) алкохола. Кад јачина дестилата падне на 3%, престаје се са дестилацијом. Једностепена дестилација = 10-25% алкохола “сирова” или мека ракија. Поновна дестилација (препека) = 40-50% алкохола “љута” ракија.  
Фракциона дестилација:
• први ток - “првенац” (метил алкохол!)
• средња фракција - “срце” (55-65% алкохола)
• патока (испод 10 гради, у медицинске сврхе)
Одмах се постиже задовољавајући садржај алкохола. Одлежавање – старење дестилата
• формирање сензорских својстава - укуса и ароме
Одлежава у дрвеној буради (од храста, дуда,трешње, багрема) златножута боја (интензитет зависи од дужине чувања у тој буради). 
Категорије ракија су:
- ракија од шљиве
- воћна ракија (ракија од воћа)
- ракија од јабука и ракија од крушака
- ракија од грожђа
- лозовача (лоза или лозова ракија
- комовица
- ракија од вина
- вињак
- бренди (wеинбранд)
- виновица
- ракија од воћне комине
- ракија од сувог грожђа
- ракија од талога
- рум
- виски
- ракија од житарица
- траварица
- клековача
- линцура
- специјална ракија
- ракија од меда (медовача)
- биербренд
- топинамбур (ракија од јерусалимске артичоке)
ПРИРОДНЕ РАКИЈЕ
•    Према сировинама из којих су проиведене, природне ракије су воћне (шљивовица,трешњевка или  мешана ракија), комовица,  траварица, клековача, боровница, мастика.....
•    Мастика - дестилат воћне ракије или комовице, којима су пре дестилације додати плодови аниса. 
•    Боровница - дестилат превреле комине клеке
•    Траварица је воћна ракија ароматизована биљем.
•    Клековача - воћна ракија ароматизована плодовима клеке.
•    Природне ракије садрже  35-55вол% алкохола.
ЖЕСТОКА АЛКОХОЛНА ПИЋА
•    Добијају се дестилацијом проврелих комина, појединих житарица.
•    Садрже више од 40вол% алкохола.
•    То су : виски, рум, џин, бренди, арак, вотка...
Вињак
од винског дестилата* = 1 година одлежавања (храстова бурад)
Коњак
дестилацијом одабраних белих вина
•Искључиво произведени у Француској, од 1909. године имају и АОЦ статус         тамно-жута боја, благ укус, фина арома.
Старење (сазревање) коњака се одвија у више фаза:
• фаза “екстракције” - непосредно после дестилације претаче у храстову бурад која му преноси јединствену арому и боју
• фаза “старења”, у којој се врши смањење количине алкохола са почетних 72 на уобичајених 40 %
• фаза “оксидације”, која има за циљ да коњак добије своју коначну златну боју
Коњак који се флашира је резултат комбинације (мешања) бројних коњака различитог порекла, бербе, старости и карактеристика.
ОЗНАКЕ
Ознака на коњаку (ВС; ВСОП; XО) говори онајмањем периоду одлежавања у бачвама:
В.С. (Вери Спешл) - чији најмлађи чинилац има најмање 2 године одлежавања у бачвама 
В.С.О.П. (Вери супериор олд пејл) - најмање 4 године одлежавања у бачвама 
X.О. (Екстра Олд) - најмање 6 година одлежавања у бачвама
РУМ
Ферментацијом и дестилацијом меласе или сирупа шећерне трске или од сока шећерне трске
• Порекло рума - Карипска острва, а пре свега за Куба, Барбадос и Јамајка
• Одлежавањем у храстовим бурадима добија специфичан мирис, арому и жућкастосмеђу боју.
• Кубански рум “бакарди” -безбојан.
ВИСКИ
дестилацијом слада житарица(првенствено јечма). Пре врења врши се разлагање скроба ушећер-добијање сладасушење у сушарама уз отворенуватру која се ложи тресетом       специјални мирис на дим. Одлежавање у храстовим бурадиманајмање 3 године = златно-жута боја, благ укус и специфичан мирис

Порекло
Према земљи порекла иначину технолошке прераде:Шкотски виски, Амерички виски, Ирски виски, Канадски виски.
ВОДКА
Од рафинисаног алкохола од житарица (ражи и пшенице), кромпира и сличних сировина
• Интензивно пречишћавање приликом и након дестилације неутралан укус, без боје
ЛИКЕРИ
•    Добијање : мешањем рафинисаних алкохола или рафинисаних алкохола и природних ракија са водом уз додавање других производа.
•    Слатки ликери - поред алкохола и воде садрже шећер :
- Ликери са воћном аромом.
- Ликери од ароматичних дестилата.
- Ароматизовани ликер.
- Ликер од кафе, какаоа, чоколаде или чаја.
•    Горки ликери - садржће екстракте нешкодљивих делова горких ароматичних биљака (пелинковац, битер). 
•    Специјални ликери  : кордијал-ликери, емулзиони ликери, коктел и пунч.
- Кордијал-ликер : садржи вино, вински дестилат или мацерате биљних плодава.
- Емулзиони ликери : садрже свежа сирова жуманца.
- Коктел : настаје мешањем два или више  алкохолних пића
- Пунч : настаје мешањен рума, шећера, лимунске киселине, ароматских дестилата и коре плодова лимуна или поморанџи. 
ЏИН
Ароматизовањем сензорски погодног рафинисаног етил алкохола бобицама клеке (Juniper communis L.) У XI-ом веку настао медицински напитак ароматизован бобицама клеке. Данашњи џин долази из Холандије, у XVI-ом веку. Најчувеније дуго пиће, џин и тоник, настало је у Индији. Практична примена: мало кинина раствореног у соди и помешаног са џином помагало је у борби са маларијом.
ТЕКИЛА
Текила је жестоко алкохолно пиће које се производи дестилацијом сока од  биљке плаве агаве. Текила носи назив по граду Tequilla у западној мексичкој држави Халиско. Текила садржи од 35 до 55 % алкохолаВрсте текиле:Бланко (Бела); Оро (Златна); Репосадо (Одлежала од 2 месеца до годину дана);Ањехо (Одлежала од 1 до 3 године); Екстра ањехо (Одлежала најмање 3 године).

ВИНО
Сабирајући и муљајући грожђе дивље лозе, примитивни човек је добијао слатки, али и преврели грожђани сок – вино
Између припитомљавања винове лозе и развоја старих цивилизација постојала је узајамна повезаноста
Добија се потпуном или делимичном алкохолном ферментацијом свежег грожђа, кљука или шире од грожђа вински сорти винове лозе
Сорте за врхунска црна вина су: вранац, блатина, каберне совињон, каберне фран, мерло, бургундац црни и гаме црни
Сорте за врхунска бела вина су: шардоне, ризлинг (италијански и рајнски), совињон блан, мускати (отонел и крокан), траминац, пино (бели и сиви), семијон.

 

​

​

​

​

​

​

​

​

​

​

​

​

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Према Правилнику, вина се деле на:обично вино; специјално вино; ароматизовано вино: вино за дестилацију. Према садржају непреврелог шећера вина се могу разврстати као:
• суво вино – највише до 4 г/л непреврелог шећера
• полусуво вино – од 4 до 12 г/л непреврелог шећера
• полуслатко вино – садржи од 12 до 50 г/л непреврелог шећера
• слатко вино – садржи преко 50 г/л непреврелог шећера.

БЕЛА ВИНА
Главни производ алкохолне ферментације је алкохол, а ферментацијом шећера настају и други метаболити квасаца, који утичу на буке вина. У вину заостаје и извесна количина материја које нису или не могу да буду ферментисане, а утичу на квалитет вина = екстракт вина (количина се истиче на декларацији производа).
ЦРНА (ЦРВЕНА) ВИНА
Од белих се разликују по боји, али и по хемијском саставу Садрже бојене материје антоцијане, а такође и танинске и минералне материје које чине вина на укус пунијим. Бојене материје  антоцијани, се налазе у покожици бобице и тек за време алкохолног врења целокупног кљука прелазе под дејством алкохола који се ствара и повишене температуре, у течни део- вино.
РУЖИЧАСТА ВИНА
Нека су средина између белих и црних вина
Вина типа ружице (опол, руменка) су по боји ближа црвеним винима, али по свом хемијском саставу и укусу нагињу белим винима.  Боце са вином се чувају у подрумима у којима је устаљена температура и ниска влажност ваздуха. Ређају се у хоризонталном или косом положају како би затварачи били потопљени у вину (да не дођедо његовог исушивања и продора ваздуха у боцу)
Идеална температура за чување вина је 11 степени,мада може да се креће и до 14 степени.Температура послуживања црних вина је 15 степени.Температура послуживања белих вина је 8-12 степени. Температура послуживања десертних вина је 14-16 степени. Стона вина се пуштају у промет после шестмесеци неге и стабилизације. Врхунска и квалитетна црна вина развијају свој буке после 2-3 године чувања, а могу се чувати до 15 година. Архивска вина могу чувати и више деценија.
ПИВО
То је слабо алкохолно пиће које се добија алкохолним врењем воденог екстракта јечменог слада уз додатак хмеља. Тамно пиво добија се из претходно прженог слада. Пиво садржи око 3-4% алкохола. Садржи угљене хидрате, протеине, воду, витамине из груе B као и PP. Пиво је реског укуса са благом горчином. Као пастеризовано може се чувати 45 дана. 
Основне карактеристике пива:
0,5-10% алкохола
•Бела стабилна пена (СО2)
•Укус на хмељ (благо ипријатно горак)
•Витамини В групе
•Етарска уља
•Хмељне смоле

Технлошки процес производње пива се може поделити у три основне фазе:
1)производња слада и сладовине
2) главно и накнадно врење
3) бистрење и пуњење пива у амбалажу

Пиво које се ставља у промет мора:
•Да је бистро и без талога
• Да је одређене боје (карактеристичне за дату врсту пива)
• Да је типичног мириса и укуса
• Да садржи најмање 3 g/l СО2
• Да има pH вредност до 5 јединица
Подела пива према боји:
1)    Светла пива, чији је интензитет боје до 30 ЕВС јединица
2)    Тамна пива, чији је интензитет боје од 30 ЕВС јединица
*EBC (European Brewing Convention Unit) представља међународну јединицу боје за пиво.