25
15
30
35
55
50
40
20
60
145
125
70
100
150
65
ШАРЛ БОДЛЕР
(1821-1867)
ЈА ТЕ ВОЛИМ КАО
Ја те волим као ноћи друго лице,
О посудо туге, о ти ћуталице,
И све више твој сам што бежиш од мене,
И с подсмехом већим, сазвежђу, опсене,
Умножаваш простор који ми раздваја
Опружене руке од плавих бескраја.
Полазим у напад, на јурише тмурне,
Као на леш драги кад збор црва јурне,
И све обожавам, о звери свирепа!
До хладноће којом већма си ми лепа!
Шта је теби јутрос, јадна музо моја?
Пуне су ти очи ноћних привиђења,
на лицу ти видим где се мења боја
лудила и страха, хладних попут стења.
Зелени демони и духови ноћни
страх и љубав своју нису ли ти дали?
А страх ноћних снова деспотски и моћни
можда ти још оком укоченим пали?
Хтео бих да тобом веје мирис здравља,
да се моћном мисли недро ти обнавља,
да хришћанска крв ти у ритму заструји,
ко што слогом дрвеним звук бесмртни бруји,
где час Фебус, извор песама, говори
а час Пан, што жетву у злато претвори.
