25
15
30
35
55
50
40
20
60
145
125
70
100
150
65
Милован Данојлић
ШТА СУ ИЗМЕЂУ ОСТАЛОГ РАДИЛИ СТАРИ СЛОВЕНИ
Драги пријатељи, дозволите да вам кажем нешто сасвим ново
Из живота наших врлих предака,
племенитих поткарпатских грађана:
– Стари Словени бавили су се ловом, риболовом
Пчеларством и – ситним крађама…
Ух, ух…
Шта то чух!
Па зар су и то знали…
– А шта су крали?
Е, то је већ тајна
Коју чува месец кад после поноћи сја.
Али њихове су крађе биле јавна тајна,
О томе се и до данас понешто зна.
На пример, крали су један од другог рибице беле
Које су непрестано пецали на удицу, отпрве;
(Једном је један старац украо од суседа две пчеле),
Са трпеза, после ручка, поткрадали су мрве;
На све стране дизали лукове и стреле,
И још, за време пецања, један другом
Из дрвених зделица крадуцкали су црве.
Свакакве људе ова земља рађа,
Било је, богме, и тежих крађа:
Деда Вуин, онај што је имао косу као пласт сламе,
И становао у најгушћем шипрагу поред Дњепра,
Једне мрачне ноћи, потпомогнут од таме
Украо је Радгуну најдебљега вепра.
Што то чух!
Озбиљни старци, имају и браду,
– Ух, ух… –
А понекад краду!
Не верујете ми? Мислите да се бавим ситним интригама
Ко какав дворски ћата?
Не, ја сам ово читао у неким пожутелим књигама,
А највише ми је шапнуо један пролећни ветар,
Који је и у четвртом веку нове ере
Живео иза планине Карпата…
ЉУБАВНА ПЕСМА
Био једном један маслачак.
И био на небу бели облачак.
Облачак горе, маслачак доле.
Гледећи се, поче да се воле.
Дођоше врућине, летње, жежене,
и маслачак поче да вене.
Облачак притрчи брзо у помоћ:
Киша је лила све до у поноћ.
И кад год је било потребе,
облачак даваше све од себе.
Од благородне, топле кише
маслачак растао све више,више,
ишао све даље од овог света,
надрастао је сва дрвета,
и једног је дана маслачак
нежно дотакао бели облачак.ак.
ШКРИПАЦ
Један дрипац
Упао у шкрипац.
Другом јаму копао,
Па сам у њу пропао.
Ал је шкрипац гадан!
Ал је дрипац јадан!
Сад, када је пао,
Дође ми га жао.
Кад заплаче дрипац,
Кад га стегне шкрипац,
Знај, то се, кратковек,
У њему рађа човек.