Клиника за психијатријске болести

„Др Лаза Лазаревић“

 

 

Клиника за психијатријске болести „Др Лаза Лазаревић“, Београд је високоспецијализована здравствена установа чији је оснивач Влада Републике Србије.  Задатак Клинике је да обавља високоспецијализовану специјалистичко-консултативну и стационарну делатност на терцијарном нивоу, као и специјалистичко-консултативну здравствену делатност на секундарном нивоу здравствене заштите из области психијатрије, лабораторијску и другу дијагностику, као и фармацеутску здравствену делатност преко болничке апотеке.

Клиника се бави и научноистраживачкoм делатношћу, у складу са законом. Клиника је и наставно научна база додипломске наставе Факултета медицинских наука Универзитета у Крагујевцу, Медицинског факултета Универзитета у Приштини са седиштем у Косовској Митровици, за научну област Психијатрија, Филозофског факултета Универзитета у Београду, Филозофског факултета Универзитета у Нишу, као и за последипломску наставу факултета Универзитета у Београду . Клиника наставља вишедеценијску традицију лечења психијатријских болесника која је 3. марта 1861. године започела у „Дому за с’ ума сишавше” у „Докторовој кули“ у Београду. Као једна од најзначајнијих установа те врсте у Србији, клиника има у свом саставу: ургентну психијатрију: стационарна одељења (са око 300 пацијената); дневну болницу (са око 420 пацијената); саветовалиште и диспанзер. Директори болнице били су Милутин Ненадовић, Славица Ђукић-Дејановић, а садашњи вршилац дужности директора је Весна Стефановић.

Називи

„Дом за с ума сишавше” (1861—1881) ,  Болница за душевне болести (1881—1956) , Психијатријска болница (1956—1971) ,  Специјална болница за психијатријска и нервна обољења „Др Лаза К. Лазаревић" (1971—1994) , Институт за неуропсихијатријске болести „Др Лаза Лазаревић" (1994—2006) ,  Клиника за психијатријске болести „Др Лаза Лазаревић”, Београд (2006).

Занимљивости

Др Лаза Лазаревић као станар у „Дому за с’ ума сишавше”

Занимљив податак је да је др Лаза Лазаревић, док је радио у Дому, један део живота провео и живећи на спрату ове зграде, све док се није преселио у своју кућу у Хиландарској улици, у којој је провео последње године живота.

Петар Кочић као пацијент Болнице за душевне болести

Један знаменити становник Докторове куле био је и писац (и политичар) Петар Кочић, који је након смрти свог сина почео да показује прве знаке „душевног растројства". Како извештаји наводе, „на овај корак се мање или више одлучио самовољно”.

Болница за душевне болести у Првом светском рату

Иако је Први светски рат донео многа зла Београду и Србији у дому је владало затишје, јер су од психијске болнице сви зазирали и нису желели да „узнемиравају ” његове штићенике, па је тако:

„Парадоксално, током читавог рата прва психијатријска болница у Београду била, на свој начин, чудна оаза мира”.

Душевна болест

Душевна болест или ментални поремећај, или психијатријски поремећај, према савременој дефиницији, обухвата различите поремећаје који се сврставају у следеће групе: конфликти у развоју личности (неурозе), поремећаји у организацији личности (поремећаји личности или психопатије) и психолошке кризе изазване тешкоћама у интерперсоналним односима.

Аутори овог истраживања су ученици 2/1 са својом менторком Валентином Милетић.